Internet 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Megatrend

УВОД
Интернет је извор несагледиве количине информација, који се стално шири и мења. Изузетан је извор информација јер омогућава брзо и ефикасно истраживање било које теме. Ако питате кориснике интернета зашто користе интернет, нећете добити исти одговор, јер за неке кориснике интернет је извор забаве, за неке извор информација, за неке средство комуникације, за неке средство рекламирања (презентација) итд. На интернету можете наћи податке о баш свему што вам падне на памет : разне пословне информације, музика, игрице, филмови, новости из разних области, разне рекламе, презентације огромног броја предузећа..итд.
Заступљеност и употреба интернета је толико распрострањена да фирма која нема презентацију као и да не постоји, а ко не користи интернет, осуђен је на неиформисаност јер се данас многе информације појављују само на интернету.
ШТА ЈЕ ТО ИНТЕРНЕТ?
Интернет је мрежа коју чине милиони рачунара из целог света. Он није ничије власништво и не постоји ни један центар из кога се њиме управља већ представља једну отворену информатичку мрежу. Функционише отприлике овако : замислите једну мрежу састављену од више мањих, међусобно повезаних мрежа, где је свака нит у ствари веза између нека два рачунара. Те мање мреже састоје се од групе рачунара, међусобно повезаних преко сервера ( сервер је рачунар који је доста напреднијих перфоманси у односу на обичне корисничке информације). Сервери се даље међусобно повезују комуникационим уређајима познатим по називу рутери преко телефонских бакарних, оптичких сателитских тј. радио сигнала, формирајући глобалну мрежу, познатију као интернет. Сваког дана мрежа се шири укључењем нових компјутера и компјутерских мрежа. Интернет је глобална рачунарска мрежа. Пре свега, појам интернет значи мрежа унутар мреже или интернаконекција између више рачунара .
ИСТОРИЈА ИНТЕРНЕТА
Праве корене интернета треба тражити још у глобалној геополитичкој ситуацији с крај педесетих година XX века, у време хладноратовске трке у наоружању и освајању нових технологија између САД и тадашњег СССР : лансирање првог вештачког сателита ''Спутњик'' у орбиту планете Земље који је изведено из Совјетског савеза изазвало је у затеченом и изненађујућем америчком политичком и научном врху неколико поступака којим би се убрзано анулирала тако стечена технолошка и пропагандна предност комунистичког супарника.
Једна од мера била је и стварање Агенције за напредне истраживачке пројекте ( АРПА-енг. ) Министарства одбране САД. АРПА је од самог почетка због тајности пројеката и њихове важности били фокусирани на проналажење адекватног система комуникације између централне агенције и спољњих фактора укључених у њен рад, и то кроз директну везу између свих рачунара који су били у употреби у том комплексу. Већ 1962. године један од водећих научника са Massachusets Institute of Tecnology (MIT) који је био укључен у рад Агенције, Џон Ликлидер, аутор концептуалног рада ''Галактичка мрежа'' – футуристичке верзије у којој је говорио о могућности да једног дана сви рачунари буду међусобно повезани и доступни свакоме – постављен је на чело ''компјутерско истраживачког програма'' у АРПА. Убрзо је започет развој идеје о слању информација тако што би међусобне поруке између компјутера биле ''разбијене '' у одређене ''пакете'' који би се одвојено слали путем више линија комуникације , и били склопљени наново тек по приспећу крајњег корисника. На тај начин се успешно избегавала могућност прислушкивања и пресретања тајних података што је био безбедносни императив у то време. Четири године касније, 1866. године објављен је и план за повезивање рачунара Агенције у јединствену систематску ''мрежу'' назван АРПАНЕТ. У дизајн нове мреже била су укључена независна достигнућа до којих су у међувремену дошли тимови научника на МИТ–у, британској Националној лабораторији за физику и америчкој приватној РАНД корпорацији, истражујући изводљивост мрежа које би покривале широку зону укључених корисника. За коначно претварање високоразрађене идеје у практичну употребу било је потребно још само да се креира посебан ''протокол''- inтerface message processor IMP ( енг.) којим би се омогућило повезаним компјутерима да шаљу и примају поруке и податке. Рад на IMP-у је окончан 1968. године и октобра 1969. године је изведен успешан експеримент са ''умрежавањем'' рачунара са универзитета УЦЛА и Станфорд.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]